Kigali amandman

Sep 5, 2019

Crna Gora je u novembru 2018. donijela Zakon o potvrđivanju amandmana na Montrealski protokol o supstancama koje oštećuju ozonski omotač, tzv. Kigali amandman.
Kigali amandman Montrealskog protokola o supstancama koje oštećuju ozonski omotač stupio je na snagu 1. januara 2019. godine, nakon što ga je ratifikovalo 65 zemalja. Cilj amandmana je da se pomogne smanjenju proizvodnje i potrošnje hidrofluorougljovodonika (HFC-a), gasova sa visokim efektom staklene bašte (GHG) i tako pokuša izbjeći globalno zagrijavanje do 0.4°C tokom ovog vijeka. Potreba za amandmanom pojavila se iz procesa Montrealskog protokola iz 1987. godine, koji kontroliše supstance koje oštećuju ozon. Sa upotrebom HFC-a kao alternativnim supstancama koje oštećuju ozon, u rashladnoj opremi, njihova uloga u zagrijavanju atmosfere postala je veća briga. Godine 2016. članice Montrealskog protokola usvojile su sporazum o HFC-ima na zatvaranju 28. sastanka članica (MOP 28) u Kigaliju, Ruanda. Vlade su se složile da će stupiti na snagu 1. januara 2019. godine, pod uslovom da ga ratifikuje najmanje 20 članica Montrealskog protokola. Švedska i Trinidad i Tobago su 17. novembra 2017. deponovali svoje ratifikacijske instrumente, čime je broj strana prešao potreban broj.
Prema Kigali amandmanu, sve zemlje će postepeno obustaviti HFC-ove za više od 80 posto u narednih 30 godina i zamijeniti ih prihvatljivijim alternativama. Određena grupa razvijenih zemalja počeće sa smanjivanjem emisija u 2019. godini. Amandman takođe uključuje sporazume o tehnologijama za uništavanje HFC-a, potrebe za izveštavanjem podataka i odredbe za izgradnju kapaciteta zemalja u razvoju.

Zakon o potvrđivanju Kigali amandmana možete naći na linku:
http://zakoni.skupstina.me/zakoni/web/dokumenta/zakoni-i-drugi-akti/603/1894-11367-27-2-18-2.pdf